Slovenačke mućke oko devizne štednje, građanima BiH duguju 230 miliona eura

Kada je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu krajem 2012. godine donio presudu prema kojoj su Slovenija i Srbija dužne vratiti staru deviznu štednju, odnosno novac ulagan u podružnice Ljubljanske banke izvan Slovenije i Invest banke izvan Srbije, radosti onih kojim je novac praktično otet, nije bilo kraja.

Autor J.A. - Objavljeno 2018-04-06 08:32:00

Pet i po godina kasnije samo mali broj građana iz Bosne i Hercegovine dobio je svoj, mukom stečeni novac.

Štediše kojim je praktično ukradena njihova imovina, tj. novac koji su godinama s mukom odvajali, pitaju se da li oni moraju platiti ceh borbe na sudovima, da bi natjerali Sloveniju – članicu Vijeća Evrope i Evropske unije (EU) – da provede presudu Evropskog suda za ljudska prava i da poštuje Evropsku konvenciju o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda?

Ana Okuka koja godinama čeka novac povjeren Ljubljanskoj banci, kaže kako su njoj i ostalim štedišama ugrožena osnovna ljudska prava, piše Radio Slobodna Evropa.

“Pravo na imovinu je neprikosnoveno, prema zakonima svih zemalja i svih režima. Slovenija koja je članica Evropske unije i koja je harmonizirala sve svoje zakone sa zakonima EU, izbjegava uraditi nešto što je u srži tih zakona. Sad smo opet na početku i sad opet ne znamo šta je krajnje ishodište. Mi se iscrpljujemo, trošimo ali ne možemo se odreći onog što je naše. A cilj Slovenije je to, da ljudi dignu ruke od svega”, priča Ana Okuka.

Branislav Komanović koji takođe čeka svoj novac, smatra da je Sloveniji cilj da što više štediša Ljubljanske banke umre, ne dočekavši ono što je njihovo.

“Nisam veliki optimista da će od toga nešto biti jer oni izbjegavaju na različite načine da vrate našu štednju koju čekamo toliko godina. Ali, mi se još borimo… Ja sam nezaposlen i nemam primanja, a imam novca u Ljubljanskoj banci do kojeg ne mogu nikako doći…”, iskreno će Branislav Komanović.

“Sve je to ogromna mućka, koja je počela u Bosni i Hercegovini. Naše lične podatke je neko dostavio Sloveniji, možda prodao. Da nije to učinjeno, vjerovatno bismo već dobili svoju štednju”, riječi su Komanovića.

Lični podaci se odnose na tzv. certifikate odnosno jedinstvene račune građana u procesu privatizacije, na kojim je iskazan i iznos stare devizne štednje.

Slovenija zanemaruje činjenicu da najveći broj građana nije iskoristio taj novac i da je on mimo njihove volje prebačen na certifikate.

“Slovenija manipulira podacima koje je dobila od BiH, zloupotrebljava lične podatke. Iako Evropski sud za ljudska prava tvrdi da je sav novac prenijet u Narodnu banku Slovenije i da nikada nije vraćen, Slovenija je zauzela stav da je štednja vraćena na privatizacijske račune, što nije tačno. Tako nas guraju na sudove u Sloveniji, u upravne sporove koji nisu efikasni pravni lijek”, ističe predsjednica Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH, Amila Omersoftić.

U tom sporu se, navodi Omersoftić, ne može ostvariti pravo utvrđeno presudom Evropskog suda, a “pokretanje tih sporova je veoma komplikovano, skupo i skoro nemoguće za građane BiH”.

“Mnogi od njih imaju 70, 80 i više godina. Tako im je preostalo da se obraćaju Ustavnom sudu Slovenije, na kojem se nalazi već nekoliko stotina predmeta iz BiH. Evropski sud nema zadaću izvršenja presude ali može da traži od Slovenije provođenje presude onako kako ona glasi. Ostaje nam da čekamo”, kaže Amila Omersoftić.

U međuvremenu, dodaje predsjednica Udruženja, stalno se smišljaju nove zamke za štediše.

“Traži se dokaz adrese stanovanja 70-ih godina, dokaz o identitetu i tako dalje. Ovo je strašno šta nam se radi. Vjerujte, mislim da veću štetu sebi Slovenija nije mogla nanijeti u odnosu na ovu nepravdu i maltretiranja koja radi prema štedišama iz Bosne i Hercegovine”, zaključuje Amila Omersoftić.

Štediše Ljubljanske banke iz BiH sada čekaju presudu Ustavnog suda Slovenije. Ako ona bude nepovoljna za njih, mogu se ponovo obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Što se tiče Republike Srbije, Skupština je usvojila izmjene prvobitno određenog roka za isplatu stare devizne štednje na prostoru bivše Jugoslavije i on će sada trajati od 31. avgusta 2019. godine do 29. februara 2024.

O eventualnim problemima koje imaju štediše iz BiH, Amila Omersoftić kaže: “Osim što je Srbija pomjerila najavljenu isplatu novca, glavni problem je što je najveći broj štediša ostao bez štednih knjižica a radi se pretežno o prognanicima iz Republike Srpske, koji sad nemaju dokaze o položenom novcu. Istovremeno, Invest banka Beograd podatke uskraćuje”.

Ali, povoljno je, ističe Omersoftić, to što je Srbija prihvatila stav da bh. građani nisu iskoristili svoju ušteđevinu u procesu privatizacije, koju su imali na certifikatima.

“To znači da štediše neće imati ovaj haos kakav je sada sa Slovenijom. Međutim, ostaje problem što veliki broj ljudi bez knjižica neće moći naplatiti štednju. Trebali bi imati bilo kakvu informaciju o štednji da bi mogli na sudovima u Beogradu dokazivati da su imali novac. To je jedan vrlo nekorektan potez Srbije, ali eto, valja nam trpiti”, kaže predsjednica Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH.

Ljubljanska banka je bh. štedišama do sada isplatila oko 70 miliona eura i to uglavnom štedišama iz Republike Srpske gdje devizna štednja nije prebacivana na privatizacijske račune ili građanima koji su bili izvan zemlje te u raspodjeli famoznih certifikata nisu učestvovali.

Srbija će tek početi s isplatom i to u više rata. Procjena je da iznos koji Srbija mora isplatiti štedišama s prostora bivše Jugoslavije, u koji je uračunata kamata, preko 300 miliona eura.

Ukupna štednja građana BiH u Ljubljanskoj banci sa pripadajućim kamatama je oko 230 miliona eura.

#ljubljanskabanka #devize #bih #strazbur #sudzaljudskaprava #amilaomersoftić #prevara #štediše #udruženje #branislavkomanović #anaokuka